Сведоци смо да у данашње време у свету,а и код нас,народ је све болеснији,упркос чињеници,да на фармацеутском тржишту никада није било толико лекова као данас.Да ли је болест Божји благослов или казна за грех?
О томе је доста писано у православној литератури,из које се може видети,да су подједнако заступљене и једна и друга теза,с тим да никада не сумњамо у исправност Божије промисли и да се не питамо,зашто неко добар умире млад,а неко зао и лош проживи у изобиљу овај земаљски живот и дуго поживи,јер Богу није битно земаљско,већ Небеско царство.
Из искуства знамо,да често болест не наноси толико бола,колико може нанети један човек другоме,и понекад да би се опростило потребно је више снаге,него за саму болест.Свети оци за болест кажу-не треба се излечити,већ залечити,јер је болест непроцењиви дар Божији,а лекари излече само онда кад Бог благослови,јер се они и не баве духовним узроцима болести.
Болест је само сигнал невоље који душа шаље телу и ако човек хоће да се излечи,он треба пре свега да се очисти од грехова и у својој савести помири са Богом.Тако ће и лекови повољно деловати.Сада ћу се задржати на тези,да је болест последица греха,тј.казна за грех.
По К.В.Зорину у књизи"Родитељски греси и болести деце",узрок болести и смрти код деце је:
1.првородни грех Адама и Еве
2.нарочито деловање промисли Божије
3.лични греси родитеља
Он сматра,да родитељски грех води потомке у болест и смрт,као и то да невина деца рано одлазе с овога света,како због себичности родитеља да их у потпуности поседују као личну својину,тако и због недостојности да их имају.
Он даље наводи,да грех у души изазива стрес,а стрес доводи до болести(грех--->стрес--->болест),јер нас стрес погађа онда када ми нехришћански реагујемо на њега.
Ако је психосоматска патологија одговор тела на психичке појаве,онда и грех--->конфликт унутар личности--->болест или грех--->психичке трауме--->болест или грех--->штетне навике--->болест.
Мислим да је главна карактеристика данашњег времена легализација греха,зато смо толико и болесни.
недеља, 21. фебруар 2010.
уторак, 16. фебруар 2010.
Наркоманија-грех или болест
Свака болест има тројаку суштину:болест тела(лечи лекар),болест душе(лечи психијатар) и болест духа(лечи свештеник-духовник).Наркоманија је страст, страст је грех,а медицина је немоћна да лечи грех,јер лекари не поседују благодат свештенства која је дата од Бога.
Наркоманија је и грех и болест,јер свака болест је последица греха,где им је лукави пружио илузиони свет снова,уместо реалности,да би им се живот без наркотика претворио у незамисливо страдање.
Наркоманија је порок који почива на темељу бездуховности и убира плодове атеистичког васпитања треће и четврте генерације које су прешле на страну ђавола.А зар Господ не каже:"Ко није са мном,тај је против мене".Зависници траже спокој без душевног напора,што је немогуће.И лекар и свештенство у Русији сматрају,да човек није постао наркоман када је узео шприц у руке,него кад је одлучио да то уради,да проба-као и код сваког греха,прво помисао,а онда реализација греха.Лечење наркоманије је у ствари борба са грехом,а грех се лечи постом,покајањем,молитвом,светим причешћем.Лекари треба да сузбију физичку зависност,док је на свештенству духовна рехабилитација која је много тежа,јер победити страсти без првенствене помоћи Божије је немогуће.
Наркоманија је пре свега болест душе,а пошто наша душа пребива у телу ,онда је и болест тела,са катастрофалним последицама првенствено на мозак.Наркомани су оружје лукавога који одвлачи човека од Бога и везује га за себе.Када би млади људи спознали Богоопштење,они никад не би посегли за различита хемијска средства која мењају психички статус и изазивају лажљиву радост.
Данас људи сматрају да је наркоманија болест као нпр.сида или рак и да је ту место лекарима,а не Цркви,негирајући тиме духовни живот у свакоме од нас.Наркоманија је страст,а страст је непролазна и ненаситна и њу не лечи лекар него свештеник.
Наркоманија се данас шири геометријском прогресијом,тако да већ сада имамо све елементе глобалне епидемије која захвата најквалитетнији део нашег друштва-омладину,а да медији нису ни приближно били доследни у кампањи,као на примеру вакцинације против свињског грипа.
Личност наркомана састоји се из 3л-лењост,лицемерје и лажљивост и има само два пута:пут према Богу и излечење и пут према ђаволу и смрт.Зато,би сваки бивши православни зависник од дроге требао да узме активно учешће у пружању помоћи другима личним примером и нема права да стоји по страни.
Као што тело често оболи од зараженог ваздуха тако и душа трпи штету од дружења са порочним људима.И Христос је заповедао,да се не само избегавају такви људи,него их треба и одбацити(Пс.25.4)
Молитва пред иконом св.Јована Руског је веома заступљена у Грчкој,а у задње време и у Русији.Зато ја дајем свој глас на духовном третману као терапијској методи,да би људима приближио и открио улогу свештенства у лечењу овог порока и на тај начин оправдао постојање духовних центара који се тиме баве под окриљем Цркве и Божјег благослова.Можда ће неко ко је конзумент опојних дрога закуцати на врата Цркве и затражити помоћ,а то би већ био успех и оправдао би мој труд.
Наркоманија је и грех и болест,јер свака болест је последица греха,где им је лукави пружио илузиони свет снова,уместо реалности,да би им се живот без наркотика претворио у незамисливо страдање.
Наркоманија је порок који почива на темељу бездуховности и убира плодове атеистичког васпитања треће и четврте генерације које су прешле на страну ђавола.А зар Господ не каже:"Ко није са мном,тај је против мене".Зависници траже спокој без душевног напора,што је немогуће.И лекар и свештенство у Русији сматрају,да човек није постао наркоман када је узео шприц у руке,него кад је одлучио да то уради,да проба-као и код сваког греха,прво помисао,а онда реализација греха.Лечење наркоманије је у ствари борба са грехом,а грех се лечи постом,покајањем,молитвом,светим причешћем.Лекари треба да сузбију физичку зависност,док је на свештенству духовна рехабилитација која је много тежа,јер победити страсти без првенствене помоћи Божије је немогуће.
Наркоманија је пре свега болест душе,а пошто наша душа пребива у телу ,онда је и болест тела,са катастрофалним последицама првенствено на мозак.Наркомани су оружје лукавога који одвлачи човека од Бога и везује га за себе.Када би млади људи спознали Богоопштење,они никад не би посегли за различита хемијска средства која мењају психички статус и изазивају лажљиву радост.
Данас људи сматрају да је наркоманија болест као нпр.сида или рак и да је ту место лекарима,а не Цркви,негирајући тиме духовни живот у свакоме од нас.Наркоманија је страст,а страст је непролазна и ненаситна и њу не лечи лекар него свештеник.
Наркоманија се данас шири геометријском прогресијом,тако да већ сада имамо све елементе глобалне епидемије која захвата најквалитетнији део нашег друштва-омладину,а да медији нису ни приближно били доследни у кампањи,као на примеру вакцинације против свињског грипа.
Личност наркомана састоји се из 3л-лењост,лицемерје и лажљивост и има само два пута:пут према Богу и излечење и пут према ђаволу и смрт.Зато,би сваки бивши православни зависник од дроге требао да узме активно учешће у пружању помоћи другима личним примером и нема права да стоји по страни.
Као што тело често оболи од зараженог ваздуха тако и душа трпи штету од дружења са порочним људима.И Христос је заповедао,да се не само избегавају такви људи,него их треба и одбацити(Пс.25.4)
Молитва пред иконом св.Јована Руског је веома заступљена у Грчкој,а у задње време и у Русији.Зато ја дајем свој глас на духовном третману као терапијској методи,да би људима приближио и открио улогу свештенства у лечењу овог порока и на тај начин оправдао постојање духовних центара који се тиме баве под окриљем Цркве и Божјег благослова.Можда ће неко ко је конзумент опојних дрога закуцати на врата Цркве и затражити помоћ,а то би већ био успех и оправдао би мој труд.
Пријавите се на:
Коментари (Atom)